O Vukovima i senkama

Branislav Janković

Laguna Beograd

Kako upokojiti vampira

Borislav Pekić

Svi romani u jednoj knjizi. Travni?ka hronika, Na Drini ?uprija, Gospo?ica, Prokleta avlija "Ja sam na putovanja trošio ne samo novac i vreme nego i snagu živaca i mašte, jer u putovanja treba ura?unati i duge, uglavnom izlišne pripreme u mašti i u stvarnosti... A koliko sam se u tim putovanjima trošio, vidi se najbolje po tome što sam za vreme dva velika rata (1914-1918. i 1941-1944), kada sam bio prisiljen da sedim na jednom mestu, napisao gotovo najve?i deo svojih radova." Ivo Andri? U mladu jugoslovensku književnost posle Prvog svetskog rata Ivo Andri? je ušao kao zapažena pesni?ka pojava zbirkama Ex Ponto i Nemiri, koje je uglavnom napisao tokom godina tamnovanja u šibenskom i mariborskom zatvoru 1914-1915, potom u vreme konfinacije u Zenici i Ov?arevu do 1917. i najzad tokom le?enja u zagreba?koj Bolnici milosrdnih sestara do kraja rata i ujedinjenja južnoslovenskih naroda. Pošto je u periodu izme?u dva rata, uglavnom putuju?i i seljakaju?i se po Evropi kao diplomata Kraljevine Jugoslavije, objavljivao samo pripovetke, tokom Drugog svetskog rata, u tišini svoje iznajmljene sama?ke sobe u Prizrenskoj ulici u Beogradu, napisao je svoja tri od ukupno ?etiri romana, Travni?ku hroniku (završen aprila 1942), Na Drini ?upriju (završen decembra 1943) i Gospo?icu (decembra 1943 - oktobra 1944). Roman-novelu Prokleta avlija objavio je 1954. godine. Za svoj celokupni opus Andri? je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, "za epsku snagu", kako stoji u obrazloženju o dodeli nagrade, "kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje." Osim što su složene i duboke književne studije razli?itih doga?aja i junaka sa balkanske istorijske pozornice od srednjeg veka do drugog svetskog rata, ova remek-dela srpske književnosti istovremeno su i trajni literarni spomenik gradovima Travniku, Višegradu, Beogradu i Istanbulu, koji su uglavnom bili žarišne ta?ke Andri?evog života i ?itavog njegovog pripovednog dela.

Romani

Ivo Andrić

Najznačajniji roman jugoslovenskog „crnog talasa“. „Roman Kad su cvetale tikve spada u prekretnička dela od kojih počinju nove tendencije literarnog razvitka.“ Predrag Palavestra „Kao što se odavno kod nas nije desilo, kritičari su osetili potrebu da povodom ove knjige govore o svojoj potresenosti, zapravo o onim osobinama Mihailovićeva pisanja koje izazivaju snažan čitalački doživljaj.“ Ljubiša Jeremić „Roman Kad su cvetale tikve ima oblik monološke ispovesti: nekadašnja bokserska nada sa Dušanovca Ljuba Sretenović seća se događaja s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina koji su ga oterali u emigrantsku čamu Švedske. Osnovna linija zapleta tiče se zbivanja u Ljubinoj porodici i njegovoj sportsko-ljubavničkoj karijeri, ali je sve to određeno i oplemenjeno pozadinom širih društvenih zbivanja. Mihailovićev roman je tako postao jedno od prvih umetničkih dela koja su dodirnula temu Informbiroa.“ Vladeta Janković „U jednom trenutku kada su posle romana Kad su cvetale tikve ideološke strele bile usmerene na ovog pisca, na njegovoj strani bio je poslovično oprezni Ivo Andrić. Bila je to izrazita potvrda ne samo njegove kolegijalne solidarnosti sa piscem u kvrgama moćne ideologije, već i odbrana pisca u čiju je pripovedačku reč i književnu budućnost Andrić iskreno verovao.“ Petar Pijanović

Kad su cvetale tikve

Dragoslav Mihailović

Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema. Bez imalo sumnje, do sada najbolja Velikićeva knjiga. "Nije li svako pisanje podnošenje izveštaja? Pre svega sebi. Da li se pisac uvek razotkriva? Zavirivanje u sopstvenu utrobu ne može biti stvar književne taktike - njegova ishodišta su dublje, suštinske prirode. Ono po čemu se Islednik izdvaja je njegov sasvim lični ton. Samorazotkrivanje. Pisac bez maske. Pronicanje u hemijski sastav vazduha disanog u detinjstvu. Prizivanje topline osmeha starih preko stotinu godina. Filmovi koji se stalno repriziraju. Mirisi. Glasovi. Zvukovi. Predmeti. Opsesivne slike..." Nebojša Milenković "Mnogo ljudi piše, ali je malo pravih pisaca kakav je Velikić. To je uživanje u čistoj literaturi. Njegova rečenica vas uvek vodi dalje, kao što je u muzici činio Hendriks." Gorčin Stojanović

Islednik

Dragan Velikic

Autor bestselera Simeonov pečat, Jovanovo zaveštanje i Dosije Bogorodica. Neke tajne treba zauvek da ostanu daleko od očiju. Kad knjiga izgori, pepeo progovori. Na ruševinama Narodne biblioteke, uništene tokom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, jednog sunčanog beogradskog jutra pronađeno je telo nemačkog novinara Riharda Genca. Taj događaj označiće početak potere za ubicom koja će novinara Novaka Ivanovića uvesti u lavirint laži, obmana, obaveštajnih intriga, istorijskih nepravdi, međunarodnih zavera... A na samom kraju tog lavirinta čeka šokantna istina. Posle serije ubistava i otmica, na prvi pogled međusobno nepovezanih, Novaku postaje jasno da je postao pion u igri moćnika čiji je jedini cilj pronalaženje Teslinih „zraka smrti“. Tesla je tvrdio da je taj pronalazak namenio svojoj otadžbini. Da li je pronalazak uoči rata stigao u Srbiju i da li se nalazio baš u Narodnoj biblioteci, čija je celokupna arhiva trebalo da bude izmeštena u manastir Blagoveštenje? U toj arhivi se nalazilo i Miroslavljevo jevanđelje, ali ga je neko uoči bombardovanja sakrio u manastir Raču. Da li su tada sklonjeni i Teslini pronalasci? Novak shvata da svi putevi vode u manastir Blagoveštenje i saznaje da na vrhu Orlovih stena, u nepristupačnoj pećini, živi sveti čovek koji može biti ključ za rešenje zagonetke. Gore, u vrletima koje vekovima šibaju vetrovi i gde je vreme stalo, sačekaće ga jedan monah, jedan orao i jedan vuk.

Teslina posiljka

Vanja Bulić

Seobe i Druga knjiga Seoba u jednoj knjizi. Bilo je seoba i biće ih večno, kao i porođaja, koji će se nastaviti. Ima seoba. Smrti nema! Seobe (1929) istovremeno predstavljaju porodični roman tri lika i nacionalni roman o Srbima u Habzburškoj monarhiji u vreme Marije Terezije. Poetičnim pripovedanjem bez premca u srpskoj prozi priča o sudbinama srpskog oficira Vuka Isakoviča, njegove žene i njegovog puka tokom vojnog pohoda 1744. godine razgranava se u povest o opštoj tragediji nepripadanja, o lutanju, potrazi za smislom i snovima o utočištu. Odmah po objavljivanju roman dobija nagradu SANU, a tokom decenija postaje jedno od temeljnih dela u svakoj kućnoj biblioteci. Doživeo je brojna strana izdanja, a u Francuskoj je proglašen za inostrani roman godine. Druga knjiga Seoba (1962) posvećena je seobi Srba iz Austrije u Rusiju 1752. godine. Kroz priču o oficirima Pavlu Isakoviču i njegovoj braći koji nastoje da se ukorene u novoj domovini uobličena je veličanstveno razuđena slika neostvarivosti sna o utočištu. U preplitanju živopisnih likova, prizora i događaja i smenjivanju ironičnih, tragičnih, i grotesknih perspektiva ispisuju se najoriginalnije stranice u srpskoj pripovednoj književnosti. "Ogromna istorijska freska u kojoj se pojedinačne sudbine uzdižu iznad kolektivnog života jednog naroda, epska poema u kojoj se smenjuju avantura i tragedija, pesma ljubavi upućena zemlji i mrtvima - Seobe su sve to istovremeno. Drugim rečima, to je izvanredno delo koje je u svojoj neaktuelnosti izuzetno aktuelno. " Le Figaro, Pariz "Najveće delo srpske proze koje se u celini može meriti sa najvećim delima svetske literature." Nikola Milošević "Poput Tolstoja, Crnjanski ume da spoji individualnu sudbinu i mahnitanje istorije. Knjiga u kojoj nema nijedne rečenice koja ne očarava svojom tamnom, svetlucavom lepotom." La Quinzaine Littéraire, Pariz

Seobe

Miloš Crnjanski

Najbolja jela Srbije : tradicionalna jela iz kuhinje tvorca Karadjordjeve snicle

Milovan Stojanović

„Ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.“ Ivo Andrić Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji. Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“.

Price

Zabluda Svetog Sebastijana

Vladimir Tabašević

See the best price to sell, buy or rent books by the Laguna Beograd publisher. BookScouter helps to compare book prices from 25+ online bookstores and 30+ buyback vendors with a single search.

Books by Laguna Beograd